Wizz Air: Zatvaranje baze u Beogradu realna mogućnost od novembra

Niskotarifna avio-kompanija Wizz Air upozorila je danas da bi mogla da zatvori svoju bazu u Beogradu od novembra ove godine ukoliko ostanu na snazi nova pravila koja je usvojio Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije.

Foto: exyuaviation

Na konferenciji za medije održanoj u Beogradu, predstavnici kompanije istakli su da ne žele da donesu takvu odluku, ali da će ona morati da bude razmotrena u veoma skorom roku ukoliko se ne pronađe rešenje sa nadležnim institucijama.

Direktor korporativnih poslova Wizz Aira Andraš Rado rekao je da je kompanija vodila razgovore sa Aerodromom „Nikola Tesla“, ali je izrazio čuđenje što aerodrom nije zauzeo aktivniji stav po ovom pitanju, s obzirom na to da Wizz Air učestvuje sa oko 22 odsto u ukupnom putničkom saobraćaju beogradskog aerodroma.

„Ako bi baza bila zatvorena, taj udeo bi značajno opao. Odluka mora biti doneta uskoro, ali želimo da naglasimo da Wizz Air ne želi da preduzme takav korak“, rekao je Rado.

Kompanija je navela da je održala sastanke sa Direktoratom civilnog vazduhoplovstva Srbije uz podršku mađarskih vazduhoplovnih vlasti, ali da do sada nije postignut dogovor.

„Spremni smo da nastavimo razgovore sa svim relevantnim institucijama kako bismo pronašli rešenje. Pokušavamo da razumemo zašto se ovo dešava 2026. godine, petnaest godina nakon otvaranja naše baze u Beogradu“, izjavio je Rado.

Ugrožena radna mesta

Wizz Air upozorava da bi eventualno zatvaranje baze moglo da ugrozi više od 200 direktnih radnih mesta u Srbiji, kao i hiljade indirektnih poslova povezanih sa avio-industrijom i turizmom.

„Ne radi se samo o 200 zaposlenih u Wizz Airu. U pitanju su hiljade radnih mesta koja zavise od našeg poslovanja. Svi naši zaposleni rade u skladu sa zakonima Srbije i zabrinuti smo zbog posledica koje bi ove promene mogle da izazovu“, rekao je Rado.

Foto: exyuaviation

„Srbija zaslužuje izbor“

Predstavnici kompanije istakli su da Wizz Air trenutno nudi oko 2,5 miliona sedišta iz Srbije tokom ove godine i da značajno doprinosi razvoju turizma i povezivanju srpske dijaspore sa matičnom zemljom.

„Srbija zaslužuje izbor. Konkurencija je dobra za putnike i podstiče sve avio-kompanije da budu bolje. Ako Wizz Air bude primoran da zatvori bazu, cene karata će značajno porasti“, upozorio je Rado.

Kompanija je tokom konferencije uporedila svoje cene sa cenama drugih prevoznika, uključujući Air Srbiju i Norwegian Air Shuttle, naglašavajući da je pristupačnost putovanja jedna od ključnih prednosti njenog poslovnog modela.

Šesnaest godina poslovanja u Srbiji

Wizz Air je podsetio da je prve letove za Beograd pokrenuo 12. juna 2010. godine i da je beogradska baza među najstarijima u mreži kompanije. Danas u Beogradu ima četiri bazirana aviona, više od 200 zaposlenih, uključujući 143 člana kabinskog osoblja i oko 60 pilota, dok je od početka poslovanja prevezao više od 14 miliona putnika iz Srbije.

„Wizz Air je jedina strana evropska avio-kompanija koja ima bazu u Srbiji. Verovali smo u srpsko tržište i među prvima povezali dijasporu sa domovinom“, istakao je Rado.

Spor zbog novih propisa

Povod za spor predstavljaju izmene propisa koje je u martu usvojio Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije. Prema novim pravilima, avio-kompanije moraju najmanje 30 dana unapred da dostave planirane redove letenja na odobrenje.

Wizz Air tvrdi da nova regulativa praktično onemogućava evropskim prevoznicima da održavaju baze u Srbiji i obavljaju letove koji polaze iz Beograda, što bi direktno pogodilo poslovanje kompanije.

Zbog toga je Wizz Air podneo žalbu Evropskoj komisiji, koja trenutno ispituje da li su nove mere u skladu sa Sporazumom o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA), čiji je Srbija potpisnik.

Ukoliko ne dođe do dogovora između kompanije i nadležnih institucija, sudbina beogradske baze mogla bi da bude poznata već tokom narednih meseci, pre početka zimskog reda letenja 25. oktobra.

Foto: Ilustracija

Da li je Wizz Air nova žrtva monopola Air Serbije? Preti li Beogradu sudbina Niša?

Kritičari aktuelne politike u vazdušnom saobraćaju smatraju da se iza regulatornih promena krije nastojanje da se dodatno ojača dominantna pozicija nacionalnog prevoznika Air Serbia na beogradskom aerodromu. Prema tom tumačenju, Wizz Air bi mogao postati nova žrtva tržišne neravnopravnosti, slično onome što se, prema njihovim navodima, dogodilo u Nišu pre nekoliko godina.

Podseća se da su tokom prethodne decenije niskotarifne kompanije Wizz Air i Ryanair značajno doprinele rastu niškog aerodroma, otvarajući brojne međunarodne linije i omogućavajući građanima juga Srbije jeftinija putovanja. Međutim, nakon preuzimanja upravljanja aerodromom od strane države i značajnog širenja Air Serbije uz državnu finansijsku podršku, razvoj konkurentskih prevoznika ostao je ograničen, dok su pojedine linije ukinute ili nisu dalje razvijane.

Zagovornici slobodnog tržišta upozoravaju da bi eventualno gašenje baze Wizz Aira u Beogradu dodatno smanjilo konkurenciju na najvećem srpskom aerodromu, što bi dugoročno moglo dovesti do viših cena karata, manjeg izbora destinacija i slabije pregovaračke pozicije putnika. Oni ističu da snažno vazduhoplovno tržište počiva na ravnopravnoj konkurenciji između nacionalnih i stranih prevoznika, a ne na regulatornim merama koje bi mogle favorizovati jednog učesnika na tržištu.