Direktora madjarske niskotarifne avio-kompanije Wizz Air kritikovao je planove Vlade država regiona zbog obećane pomoći nacionalnim avio-kompanijama zbog krize koja je nastala pandemijom virusa Covid-19.
Majdarska niskotarifna avio-kompanija Wizz Air, koja zapošljava stotine radnika širom regiona pre svega Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije gde se nalaze njene najveće baze, kritikovala je planove vlada da obezbede državnu pomoć za svoje nacionalne prevoznike.
Tim povodom, generalni direktor avio-kompanije Jozsef Varadi rekao je za "Bloomberg" da je
većina evropskih avio-kompanija u jako loše stanju kada je u pitanju likvidnost. I da se većina njih sada uzda u podršku država. Vlade bi trebalo da pojačavaju pomoć iskljucivo u oblastima zapošljavanja i smanjenja troškova kao što je navigacije, rekao je Varadi.
Direktor Wizz Air-a takodje upozorava da bi intervencije vlada mogle da vrate liberalizovani vazdušni saobraćaj Evrope za pet do deset godina unazad, a da bi mnoge
privatne avio-kompanije mogle da propadnu jer vlade favorizuju nacionalne avio-prevoznike koji su glavna konkurencija kompaniji Wizz Air ali i drugim niskobudžetnim avio-kompanijama.
Srbija je već najavila planove da obezbedi paket pomoći za kompaniju Air Serbia putem dokapitalizacije ili korporativnih obveznica. Vlade u Hrvatskoj i Crnoj Gori spremne su da slede taj primer. Čak i pre krize sa pandemijom virusa Covid-19, mnoge avio-kompanije širom bivše Jugoslavije trebalo je da dobiju državne subvencije, - prenosi portal Exyuaviaion.
Državna pomoć uključuje neotkriveni iznos za kompaniju Air Serbia, koji bi verovatno iznosio dvadesetak miliona evra kao i prethodnih godina, 20 miliona evra za Croatia Airlines, odnosno i 155 miliona evra za Montenegro Airlines u narednih šest godina.
Prema rečima Varadija, kompanija Wizz Air ima dovoljnu likvidnost za oko godinu i po dana. On je pozvao države da se odupru davanju pomoći koja bi mogla uticati negativno na tržište poticanjem neefikasnih avio-prevoznika. Wizz Air imao 1,5 milijardi evra gotovine pre krize Covid-19, a zbog krize naglo je smanjenjio troškove, uključujući smanjenje plata za 50% i neisplaćivanje zarada za najviše rukovodioce kompanije. Mesečni troskovi gotovine smanjeni su za oko 90 miliona eura, dok bio oni trebali da padnu na oko 70 miliona kada smanje varijabilnih troškovi na 80%, rekao je Varadi.