Uskoro se navršava 84. godina kada je 1.maja davne 1935.godine prva nacionalna avio kompanija "Aeroput" uvrstila je Niš u svoj red letenja, i to na međunarodnoj liniji koja je povezivala Beograd sa Solunom. Danas je nezamislivo da bez subvencija države u Nišu vidimo nacionalnog avio prevoznika.
Niški aerodrom 1. maja 1935.godine našao po prvi put u redovnom avio saobraćaju na liniji Beograd - Niš - Skoplje - Bitolj - Solun. Ovaj let se obavljao isključivo u letnjoj sezoni od maja do kraja oktobra novim tro-motornim avionom tipa "Spartan kruzer II" i jednomotornim avionom tipa "Potez 29-2".
Takdoje, interesantan je podatak da je treći avion u avio kompanije Aeroput, "Spartan Kruzer II" registarskih oznaka YU-SAP upravo poneo ime grada na Nišavi.
Grad koji se tada brzo razvijao kao trgovački i industrijsko-privredni centar imao je potrebu za bržim i savremenijim prevozom. Interesovanja je bilo i iz drugih većih centara tadašnje Jugoslavije da se u njega dođe za što manje vremena. Niš je imao i važan uslov koji je to omogućavao - vojni aerodrom još od 1912. godine koji je, istini za volju, deset godina posle inicijative iz Ministarstva osposobljen i prilagođen i za civilni avio-saobraćaj - navodi se u knjizi "Sto godina srpske avijatike u Nišu" Milorada Petkovića i Dušana Senćanskog.
Autori pišu da je zahvaljujući ovom čoveku već 15.maja 1935. štampan redak letak koji je pozivao Nišlije "da lete i putuju avionom" na kome je pisalo i da "autobus za aerodrom polazi od "Park-hotela" za Beograd u 6:30, a za Skoplje u 16:30 časova. Poslovnica "Aeroput"-a nalazila se u Obrenovićevoj 35, na mestu današnje banke. Red letenja "Aeroputa" 1939.godine i na stranim jezicima. Naredne godine, takođe u letnjem periodu, iz Niša se letelo za Beograd i Skoplje. U Godišnjaku jugoslovenskog vazduhoplovstva ostalo je zabeleženo da je u 1936. godine bilo više putnika na linijima Niš - Beograd i Beograd - Niš, nego na linijma iz Niša do Skoplja i obrnuto.Nacionalni avio-prevoznik je 1939. godine ponovo u svoju mrežu linija uvrstio Niš na redovnoj liniji Beograd – Niš - Skoplje. Jedan od najzaslužnijih za to što je Niš tada stavljen na mapu linija "Aeroput"-a bio je i najpoznatiji Nišlija i predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiša Cvetković.
Prema pisanju "Narodnih novina" iz 1988.godine. veliki doprinos razvoju civilnog vazdušnog saobraćaja u Nišu dao je Dragoljub H. Nešić - Žabota, trgovac i rezervni vazduhoplovni poručnik, koji je postavljen za prvog šefa niškog centra "Aeroput"-a.
Interesantno je da nacionalni avio prevoznik danas nakon skoro 84.godina ne leti sa niškog aerodroma, što se ubrzo može promeniti, ukoliko Air Serbia naslednica kompanija Aeroput, JAT i Jat Airways dobije na tenderu neke od dvanaest linijama od javnog interesa koje će biti uvedene od jula meseca ove godine, koje će subvenisati vlada Republike Srbije, sa 15 miiona eura do 2021. godine. - više o tome možete pročitajte ovde.