Srbija pooštrava pravila za strane aviokompanije: Wizz Air upozorava na zatvaranje tržišta i kršenje evropskih sporazuma

Nova pravila Direktorata civilnog vazduhoplovstva praktično zatvaraju vrata otvaranju baza stranih aviokompanija u Srbiji, čime zemlja pravi još jedan korak unazad ovoga puta u avijaciji.

Foto: Fly Naissus

Nova pravila koja je usvojio Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije izazvala su ozbiljne reakcije u avio-industriji, a posebno u kompaniji Wizz Air, koja tvrdi da Srbija ovim potezom pokušava da ograniči konkurenciju i zaštiti državnog prevoznika.

Izmenama pravilnika dodatno se ograničava način na koji strane aviokompanije mogu koristiti saobraćajna prava u Srbiji. Iako se propisi formalno pozivaju na pravila treće i četvrte slobode vazdušnog saobraćaja, stručnjaci upozoravaju da bi nova regulativa mogla direktno pogoditi kompanije koje imaju bazirane avione u Beogradu, pre svega Wizz Air.

Kompanija je reagovala veoma oštro. Glavni korporativni direktor Wizz Aira, Owain Jones, izjavio je da je nova regulativa „diskriminatorna, protekcionistička i nezakonita“, navodeći da Srbija ovim potezom krši obaveze preuzete kroz Sporazum o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA).

Wizz Air već petnaest godina ima bazu u Beogradu, zapošljava više od 200 ljudi i do sada je prevezao preko 14 miliona putnika iz Srbije. Uprkos tome, nova pravila mogla bi ozbiljno ograničiti dalje širenje kompanije na srpskom tržištu.

Kritičari odluke smatraju da se iza svega krije pokušaj zaštite Air Serbia, koja je danas u potpunom državnom vlasništvu i koja je poslednjih godina dobila značajnu finansijsku podršku države. Wizz Air tvrdi da je upravo zahvaljujući konkurenciji Srbija dobila jeftinije letove, veći broj destinacija i dostupniji avio-saobraćaj za građane.

Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da Srbija ovim potezom šalje poruku zatvaranja tržišta u trenutku kada gotovo sve zemlje regiona rade upravo suprotno otvaraju tržište, privlače nove aviokompanije i podstiču konkurenciju kako bi povećale broj putnika i ojačale turizam i ekonomiju.

Dok zemlje poput Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore aktivno sarađuju sa low-cost kompanijama i šire svoju povezanost sa Evropom, Srbija rizikuje da krene u suprotnom smeru. Umesto dodatne liberalizacije tržišta i boljeg izbora za putnike, uvode se pravila koja bi mogla smanjiti konkurenciju i povećati zavisnost od jednog dominantnog prevoznika.

Wizz Air je pozvao i Evropsku uniju da reaguje, navodeći da EU mora osigurati da Srbija poštuje međunarodne obaveze koje je sama prihvatila. Iz kompanije poručuju da „imaju plan A, ali ne i plan B“ i da očekuju da Srbija povuče sporne mere.

Ukoliko do toga ne dođe, posledice bi mogli najviše da osete upravo građani Srbije — kroz manji izbor destinacija, skuplje avionske karte i sporiji razvoj avio-saobraćaja u odnosu na ostatak regiona.

Niški aerodrom dodatno ugrožen novim absurdnim pravilima

Posebno ozbiljne posledice novih pravila mogao bi da pretrpi Aerodrom Konstantin Veliki, koji ovim potezom praktično ostaje bez realne mogućnosti za dalji razvoj i godinama najavljivano otvaranje baza niskotarifnih aviokompanija.

Dok regionalni aerodromi širom Balkana beleže rast zahvaljujući dolasku low-cost prevoznika i širenju mreže evropskih linija, Niš bi novim restrikcijama mogao dodatno izgubiti konkurentnost i mogućnost privlačenja novih investicija i aviokompanija.