Istanbul, u „prevodu“ Carigrad, jedini je grad koji se prostire na dva kontinenta, svojom dužinom od 150 kilometara, sa blizu 15 miliona stanovnika. Istanbul ima tri dela: stari evropski (Stambol) i novi evropski (Galat), koji razdvaja zaliv Zlatni rog, i azijski koji se nalazi sa druge strane zaliva Bosfor.
Godine 330, za vreme vladavine cara Konstantina Velikog, rođenog u Nišu, proglašen je za glavni grad Rimskog carstva pod nazivom Konstantinopolj. Nešto kasnije postaje prestonica Vizantije. Padom u ruke Turaka, 1453, postaje prestonica Osmanlijskog ili Otomanskog carstva pod današnjim turskim nazivom Istanbul.
Istanbul nije samo čuvar prošlosti već živ i moderan grad po svim parametrima urbanog razvoja.
Danas je to najveći, ali ne i glavni grad Turske, čije se mnoge znamenitosti nalaze na listi UNESKO-ve svetske baštine. Pod njegovim večnim nebom, na kome se ocrtavaju kupole i minareti, vlada stalni žamor i pokret mase, buka vozila duž vijugavih sokaka popločanih kaldrmom, zvuci brodskih sirena trajekata koji saobraćaju izmedju obala Evrope i Azije, uzvici uličnih prodavaca u luci, pozivi vlasnika malih radnji na bazaru, uvek prisutnim mušterijama.
Valensov viadukt, Zlatni rog, most Galata, rezidencijalni kvart Bejoglu, Trg Taksim, prelazak Bosforskog moreuza preko mosta Fatih Sultan Mehmed, džamija Mehmed paše Sokolovića, palata Topkapi, brdo Čamlidža...
Šta nikako ne propustiti?
Aja Sofija
Veruje se da je vizantijski car Justinijan, kada je 532. godine po prvi put ušao u završenu Aja Sofiju, rekao “Solomone, nadmašio sam te!”, aludirajući na činjenicu da je pomenuti jevrejski vladar, po legendi najbogatiji, sagradio čuveni prvi Hram u Jerusalimu.
Upravo ovo svedoči o veličanstvu ovog objekta, izgrađenog za manje od šest godina. Tokom čak 1000 godina svog postojanja, bila je najveća katedrala na svetu, sve dok je 1520. godine nije prestigla katedrala u Sevilji. Skoro 10 vekova, Aja Sofija bila je pravoslavna crkva, sve dok je Mehmed Osvajač nije pretvorio u džamiju 1453. godine. Uklonio je zvona, oltar, 15 metara veliki ikonostas, a sve ikone prekrio malterom, koje su kasnije iscrtane simbolima Islama. Ubrzo su dodana i četiri minareta, a sve do 1935. bila je jedna od najvećih džamija na svetu, dok je Mustafa Kemala Ataturk nije proglasio muzejom, u kojem statusu je i do dan danas.
Plava džamija
Jedan od najvećih poklona Sultana Ahmeta Istanbulu bila je ova džamija, danas poznata kao Plava džamija. Izgrađena između 1609. i 1616. godine, džamija je izazvala bes širom čitavog muslimanskog sveta, s obzirom na činjenicu da je imala šest minareta (isti broj kao i Velika džamija Meke). Naziv Plava džamija, dobila je od zbog činjenice da je čitav unutrašnji prostor ispunjen sa hiljade İznik pločica, čineći ovaj objekat jednim od najlepših dostignuća osmanske arhitekture.
Topkapi palata
Kao i Aja Sofiju, Mehmet osvajač naredio je izgradnju Topkapi palate (topovska palata), iz koje su turski sultani skoro četiri veka upravljali svojim carstvom. Ovaj ogroman kompleks odličan je prikaz islamske umetnosti, sa bogatim dvorištima obloženim zamršenim ručno oslikanim pločicama i ukrašenim sobama.
Princezina ostrva
Princezina ostrva (Kızıl Adalar ili samo Adalar) je skup sačinjen od devet prilično malih ostrva u Mramornom moru. Oni su evoluirali iz mesta progonstva tokom vizantijske ere, do popularnog odredišta za turiste i Istanbulce, koji na jedan dan žele da izbegnu užurban gradski život. Od tih devet ostrva, samo su četiri otvorena za javnost: Buiukada, najveća i najpopularnija, Burgazada, Heibeliada i Kınalıada.
Veliki bazar (Kapali čaršija)
Ukoliko želite da osetite pravi duh Istanbula i Turske, Veliki bazar je najbolje mesto za to. Ovaj ogromni pokriven prostor, u suštini je prvi svetski tržni centar, izgrađen još početkom 15. veka od strane Mehmeta II, sa ciljem prikupljanja sredstava za izgradnju Aja Sofije. Sam prostor je toliko velik, da se proteže na preko 54.000 kvadratnih metara, a sastoji se od 56 hodnika sa preko 4,000 trgovina u kojima ćete pronaći sve što vam je potrebno. Obavezno se cenkajte dok ste ovde. Turci su vrsni trgovci, a cene su ovde nekada i po 7-8 puta veće od stvarne vrednosti.
Potopljena palata
Potopljena palata ili cisterna bazilike jedna je od najupečatljivijih turističkih atrakcija Istanbula. Ova ogromna podzemna dvorana slična palati, drži na 336 stubova u 12 redova, a nekada je čuvala carski vodovod za vizantijske careve. Projekat je započeo Konstantin Veliki, ali ga završio car Justinijan tek u 6. veku.
Dolmbahče palata
Ako bi postojalo samo jedno mesto koje bi opisalo sav raskoš i glamur Otomanskog carstva, bila bi to verovatno Dolmabahče palata, koja je zamenila Topkapi palatu kao glavnu rezidenciju turskih sultana. Spoljašnost palate ukrašena je brojnim vrtovima, fontanama i cvećem svih boja i mirisa, dok unutrašnji del pokazuje svu pravu moć jedne imperije. Sjajan miks rokokoa, baroka i neoklasicizma, popraćen otomanskim elementima i dekoracijama, učinio je da Dolmabahče palata, bez problema može da stane u top 10 najveličanstvenijih palata sveta.
Miniaturk
Miniaturk (Turska u malom), prvi je park minijaturnih građevina iz svih perioda turske istorije i anadolske civilizacije u Istanbulu. Među modelima su Aja Sofija, džamija Selimija, tvrđava Rumeli, toranj Galata, kuće iz naselja Safranbolu, manastir Sumela..
Uskudar
Na azijsku obalu Istanbula lako se dolazi trajektom od pristaništa Eminonu preko Bosfora. Na ostrvcu tik uz azijsku obalu stoji 30 metara visoki Kiz Kulesi, (Devojka kula). Uskudar je tradicionalno bio poznat kao Scutari i ima nekoliko starih džamija, vijugavih staza i kuća od smeđe drvene građe (naročito između trajektnog pristaništa i velikog roblja)..
Hipodrom
Izgradnju starog hipodroma započeo je Septimius Severus još 203 godine, a završio je Konstatin Veliki 330 godine. U vreme stare Vizantije, ovo mesto bilo je poprište mnogih značajnih dešavanja i centar javnog života grada, sa trkama za konje i različitim predstavama koje su se svakodnevno odvijala ovde. Danas, od hipodroma je ostalo nešto malo, a najznačajniji je verovanto 20 metara visok egipatski obelisk iz Heliopolisa, kao i kameni obelisk.
Zanimljiva je i fontana koju je vladar Vilijam II poklonio Turskoj, a odličan razlog da ne zaobiđeš ovo mjesto je i činjenica da je u neposrednoj blizini Aja Sofije i Plave džamije.
Podsetimo, kompanija Air Serbia obavlja diretkne letove iz Niša do Istanbula, dva puta nedeljno, a karte možete kupiti na www.airserbia.com
Za više informacija o gradu, posetite web sajt
Turisticke organizacije grada Instanbula