Air Serbia sa najviše destinacija iz Niša preveze tek petinu putnika na Aerodromu Konstantin Veliki

Aerodrom Niš je u periodu januar–novembar 2025. godine opslužio ukupno 360.685 putnika, pokazuju podaci o putničkom saobraćaju. U istom periodu, Air Serbia, kao nacionalni avio-prevoznik, prevezla je svega 21,7% ukupnog broja putnika sa niškog aerodroma

Foto: Aerodromi Srbije

Air Serbia, koja uz značajne državne subvencije iz Niša trenutno ima najveći broj linija, uključujući redovne letove ka Beogradu, Kelnu, Frankfurt Hanu, Istanbulu i Ljubljani, kao i sezonske linije ka Atini i Tivtu, u periodu od januara do novembra 2025. godine prevezla je ukupno 78.195 putnika, uz prosečan load factor od 63%. Time ove linije učestvuju sa tek petinom ukupnog putničkog saobraćaja Aerodroma Niš.

Najveći broj letova ostvaren je na liniji Niš–Beograd, sa čak 348 realizovanih sektora, ali uz izuzetno nizak faktor popunjenosti od svega 25%, što ovu rutu svrstava među najslabije iskorišćene linije iz Niša. Nasuprot tome, linije sa znatno manjim brojem frekvencija, poput onih ka Atini, Kelnu i Tivtu, beleže značajno bolje rezultate, sa faktorom popunjenosti koji prelazi 70%.

Posmatrani podaci jasno ukazuju na izraženu neefikasnost mreže linija nacionalnog avio-prevoznika iz Niša. Iako Air Serbia realizuje najveći deo ukupnog broja destinacija, njen realni doprinos ukupnom putničkom prometu je katarstrofalan u poređenju sa niskotarifnim avio prevoznicima.

Broj letova nacionalne avio kompanije Air Serbia iz Nisa u

periodu Januar 2025- Novembar 2025

Istovremeno niskotarifni avio-prevoznici Wizz Air i Ryanair, koji iz Niša saobraćaju sa svega dve linije po kompaniji, od kojih su pojedine i sezonskog karaktera (poput letova ka Krfu i Stokholmu) kompanije Ryanair, uspevaju da prevezu gotovo dvostruko više putnika – oko 145.000 po prevozniku, uz znatno više faktore popunjenosti. Ovakav odnos dodatno naglašava disbalans između uloženih javnih sredstava i ostvarenih rezultata.

Posebno zabrinjava činjenica da su subvencije za niskotarifne letove iz Niša više puta javno najavljivane tokom prethodnih godina, ali nikada nisu realizovane, uprkos očiglednim rezultatima koje ovi prevoznici postižu. Umesto toga, javna sredstva se kontinuirano usmeravaju ka neefikasnim linijama nacionalnog avio-prevoznika, koje lete poluprazne, ali se održavaju isključivo zahvaljujući državnoj finansijskoj podršci kako bi popunile budžet nacionalnog avio prevoznika.

U tom kontekstu, podaci otvaraju ozbiljno pitanje opravdanosti takozvanih „letova od javnog značaja“, u koje država već godinama ulaže milione evra, dok efekti po razvoj saobraćaja i dostupnost destinacija iz Niša ostaju veoma loši.

Uzimajući u obzir da je Air Serbia u prvih jedanaest meseci 2025. godine opslužio ukupno 78.195 putnika, sve je jasnije da je neophodno hitno preispitati politiku subvencija, strukturu mreže letova i kriterijume po kojima se javni novac dodeljuje. Podaci pokazuju da tržišno efikasni prevoznici donose putnike, dok subvencionisani letovi, ne ispunjavaju svoju osnovnu svrhu.