top of page

"Tuzlanski scenario" - Opomena i pouka svim aerodromima u regionu

Aerodrom Tuzla je imao kontinuirani rast broja putnika u proteklih nekoliko godina i bio je jedan od najbrže rastućih aerodroma u regionu. Tako je u 2019. godini zabeležio blizu 600.000 putnika, dok je prošle godine sa ovog aerodroma poletelo 582.445 putnika, što predstavlja rast od 22,7% u odnosu na 2022. godinu. Međutim, onda se dogodio strmoglav pad


Foto: Aerodrom Tuzla

Danas aerodrom u Tuzli ima tek 3 linije i nekoliko letova sedmično. Aerodrom je prošlog meseca zabeležio 17.162 putnika, odnosno 65% manje nego u februaru prošle godine kada je kroz tuzlanski aerodrom prošlo 48.023 putnika. Razlog tome je odlazak niskotarifne avio-kompanije Ryanair i zatvaranje baze madjarske avio kompanije Wizz Air, koja je sa ovog aerodroma letela na desetine destinacija.


Kao glavni razlog odlaska avio-kompanija i zatvaranje baze navodi se povećanje takse od 1,50 evra, koje je sprovela BDHCA - Direktorat za civilno vazduhoplovstvo Bosne i Hercegovine.



Od zlata do blata - opmena svim aerodromima u regionu



Foto: Aerodrom Tuzla

Prema dostupnim podacima, tuzlanski aerodrom do nedavno je imao više od 20 linija niskotarifnih avio-kompanija. Madjarska niskotarifna avio-kompanija Wizz Air obavljala je letove ka četrnaest destinacija sa dva bazirana aviona u ovom gradu, a imala je planove da bazira svoj treći avion, zbog čega je kompaniji obećana izgradnja trećeg gejta na ovom aerdoromu zbog nedostatka kapaciteta.




Pored Wizz Air-a, irska niskotarifna avio-kompanija Ryanair obavljala je letove do četiri destinacije sa ovog aerodroma. Činilo se da sve ide kako treba i da je zaustaviti dalju ekspanziju tuzlanskog aerodroma gotovo nemoguće, sve dok BDHCA - Direktorat za civilno vazduhoplovstvo Bosne i Hercegovine nije najavio povećanje taksi za sve aerodrome u BiH za 1,50 evra po putniku, što je ujedno označilo i kraj ere razvoja i najavilo kraj uspešnosti ovog aerodroma.


Povlačenje ključnih prevoznika sa tuzlanskog aerodroma, pre svega kompanije Wizz Air, ali i Ryanair, uz ukidanje ukupno 11 destinacija, označilo je ujedno i kraj jedne ere ovog aerodroma. Wizz Air, koji je ostao na aerodromu, i sada obavlja tek 3 leta i to do  Bazela, Memingena i Dortmunda.



Neuspešno dizanje iz pepela - subvencionisani letovi Luwingsa



Foto: Lumiwings

Nakon odlaska Ryanair-a i zatvaranja baze Wizz Air-a u septembru prošle godine, aerodrom u Tuzli je, u svojem očajničkom nastojanju da održi svoju vitalnost, započeo razgovore s grčkom kompanijom Lumiwings o uspostavljanju baze u ovom gradu i pokrenuo šest ruta.


Kompanija Lumiwings izabrana je kao pobednik u javnom pozivu za uvođenje novih letova na aerodrom Tuzla, što je dovelo do odluke tuzlanskog kantona u oktobru da obezbedi 2,5 miliona maraka (1,3 miliona evra) u vidu subvencija avio-kompanijama za letove s aerodroma Tuzla.


Međutim, samo dva meseca nakon početka operacija, grčki prevoznik Lumiwings potvrdio je zatvaranje svoje baze u Tuzli, nakon što nije uspeo da obezbedi finansijsku podršku od aerodroma. Svi letovi ove avio-kompanije iz grada su odmah obustavljeni, što je rezultiralo ukidanjem ukupno 100 letova koji su samo u martu mogli prevesti ukupno 14.900 putnika.


U januaru je Tuzlanski aerodrom zabeležio tek 19.171 putnika, što predstavlja pad od 67% u odnosu na januar prethodne godine, kada je na aerodromu bilo 58.304 putnika. Rezultati za februar pokazuju da je sa aerodroma letelo 17.162 putnika, što predstavlja pad od 65% u odnosu na isti mesec prošle godine, kada je bilo 48.023 putnika. Broj letova prošle godine iznosio je 2.786, dok se ove godine planira 544, što predstavlja smanjenje od čak 80%, što će se, naravno, odraziti i na dalje rezultate ovogo aerodroma u toku godine.


Tanka linija uspeha i propadanja




U svetlu trenutnog stanja tuzlanskog aerodroma, koji je zabeležio pad broja letova i putnika od čak 66% u prvih dva meseca, aerodromi u regionu se suočavaju s izazovom nužnih koraka kako bi izbegli sličnu sudbinu. To se posebno odnosi na manje aerodrome, poput Niša, Tuzle, Banja Luke, Ohrida, Rijeke i Pule, na kojima su niskotarifni prevoznici ključni. Njihovi prethodni rezultati ne mogu se smatrati uspehom ukoliko dalja politika i upravljanje aerodromom, može rezultira gubitkom velikog broja linija i putnika iz godine u godinu kao što je to slučaj sa gotovi svim gore navedenim aerodromima.


Ono što je takođe evidentno iz tuzlanskog scenarija jeste da subvencije i nekomercijalni letovi nisu održiva dugoročna rešenja. Stoga, aerodromi u regionu trebaju preusmeriti svoj fokus ka privlačenju niskotarifnih avio-kompanija koje mogu privući veći broj putnika i osigurati komercijalnu održivost.



Šta BiH nije naučila iz ranijih primera?


Mnogi aerodromi širom Evrope doživeli su sudbinu sličnu tuzlanskom aerodromu zbog povećanja taksi niskotarifnim avio-kompanijama. Naime, u proteklim godinama mnogi aerodromi u Evropi bili su primorani da zatvore ili rade s minimalnim kapacitetom usled nedostatka letova nakon uvođenja sličnih mera kao u Bosni i Hercegovini.




Jedan od najekstremnijih primera je aerodrom Oslo-Rygge, koji je zatvoren 2016. godine upravo zbog odlaska niskotarifnih avio-kompanija sa ovog aerodroma, odnosno nedostatka letova nakon što su norveške vlasti povećale aerodromske takse. Pre odlaska niskotarfinih avio-kompanija, aerodrom je imao prosečno 1,7 miliona putnika godišnje i povezivao se sa 33 redovne i sezonske destinacije. Zatvaren je 2016. godine što je rezultiralo gubitkom posla za preko 1000 ljudi.




Autor: Fly Naissus







Comentários


bottom of page