Detalji leta:
Aviokompanija: Lauda Air (Ryanair)/Transavia
Ruta: Niš - Pariz (sa presedanjem u Beču)
Avion: A320/A321-Boeing 737-800
Vreme leta: 1 sat i 20 minuta (Niš- Beč), 2 sata i 50 minuta (Beč-Pariz Orli)
Datum leta: 19.10. 2024. godine
Stigli smo na aerodrom nešto ranije kako bismo vratili iznajmljeni automobil. Sve rent-a-car agencije i dalje su smeštene u starom terminalu, koji sada deluje gotovo sablasno, kao napuštena zgrada prepuštena vremenu. Pošto nije bilo nikoga da preuzme vozilo, odlučili smo da pređemo u park preko puta. Park je bio lepo uređen, relativno čist, prijatno mesto za čekanje. S druge strane, novi odlazni terminal spolja izgleda moderno, ali nisam siguran u izbor bele boje za fasadu. Iako trenutno deluje sveže, bele fasade su izuzetno teške za održavanje, pa će za nekoliko godina verovatno ružiti celokupnu estetiku zgrade. Mislim da bi neka tamno siva varijanta bila idealno rešenje za nas.
U check-in delu smo brzo prošli jer smo se unapred prijavili online, ali primećujem da u ovom prostoru ima jako malo sedišta i da su gužve velike. Mnogi, naročito stariji putnici, primorani su da stoje, što nije baš najprijatnije rešenje. Zatim prelazimo u deo za provere ukrcajne karte, gde je osoblje bilo vrlo ljubazno. Postoje posebne trake za putnike sa štampanim kartama i one sa kartama na telefonu, što je dobra organizacija, ali čini mi se da bi sve ovo moglo da bude automatizovano. U mnogim svetskim aerodromima ovaj proces je prepušten uređajima koji skeniraju QR kodove sa karata i automatski otvaraju prolaze, dok ovde osoblje sve to radi ručno, usporavajući protok putnika.
Na jednoj od traka, osoblje proverava veličinu ručnog prtljaga. Postavljeni metalni okviri za merenje su pomalo nezgodno postavljeni sa strane, pa putnici moraju da se pomeraju kako bi omogućili drugima da provere svoje torbe. Situacija deluje haotično, ali ipak funkcioniše, iako bi malo bolja organizacija prostora olakšala proces.
Prolazimo ovaj deo i stižemo do pokretnih stepenica koje vode na prvi sprat, gde se nalaze sigurnosna i pasoška kontrola. Red je ogroman. Tri leta kreću gotovo istovremeno – za Beč, Bazel i Ljubljanu – pa ljudi neprestano pristižu i stvaraju gužvu. Pokretne stepenice nisu u potpunosti koordinisane, pa se putnici sudaraju kad stignu na vrh jer nema dovoljno prostora. Niko iz osoblja ne usmerava ljude, što bi se moglo rešiti trakama za red ili jednostavnim preusmeravanjem putnika u dve kolone.
Na sigurnosnoj kontroli radi samo jedna traka, što je pomalo frustrirajuće, s obzirom na to koliko ljudi prolazi kroz kontrolu. Dok prolazak ide relativno brzo, stalno pristižu novi putnici, pa se prostor pretrpava. Očigledno bi bilo korisno da su obe trake u funkciji kada ima više letova u isto vreme.
Pasoška kontrola prošla je prilično brzo i efikasno, ali na aerodromu nema automata za skeniranje pasoša, što je nešto što bi novi terminal svakako trebao da ima.
Nakon pasoške kontrole, s desne strane nalazi se free shop, prilično mali, gotovo iste veličine kao i stari, sa vrlo ograničenim izborom proizvoda. Pokretne stepenice, koje vode ka izlaznim gejtovima, ne rade, što stvara dodatne neprijatnosti za putnike sa teškim prtljagom. Na sreću, tu je lift, ali ga uglavnom koriste stariji ljudi, dok svi ostali pokušavaju da nose kofere niz stepenice.
U delu sa gejtovima ima ukupno četiri izlaza, a kapacitet sedišta nije dovoljan za sve putnike, jer se istovremeno ukrcavaju tri leta. Mnogi ljudi stoje, dok neki drže svoje torbe na sedištima.
Mi smo, bez mnogo razmišljanja, samoinicijativno pomerili nečije torbe kako bismo mogli da sednemo, što je izazvalo nekoliko čudnih pogleda, ali torbama zaista nije mesto na sedištima dok ljudi stoje.
Jedna stvar koja iznenadjuje je nedostatak prostora za pušače. U zemlji sa visokim brojem pušača, iznenađujuće je da ne postoji kiosk ili neki prostor namenjen za pušenje, kao što to imaju mnogi aerodromi u Evropi, uključujući one u Stokholmu, Milanu ili Memingenu u zemljama sa mnogo strožijom politikom protiv pušenja.
Takođe, u odlaznom delu postoji nekoliko utičnica gde putnici mogu da napune telefone, ali u check-in zoni nema nijedne. Čini mi se neprimerenim da u odlaznom delu nema mesta gde putnici mogu da kupe piće ili hranu, jer nema restorana, kafića niti automata.
Bele zidove terminala doživljavam kao čist i minimalistički dizajn, ali nekome mogu delovati sterilno. Ipak, to je daleko bolje od zagušenja reklamama koje često izgledaju kao da su okačene na novogodišnju jelku. Smatram da bi ogromni ekrani sa promotivnim materijalima o Nišu i njegovoj okolini, kuhinji ili aerodromu mogli da unaprede doživljaj.
Sviđa mi se što se obaveštenja o odlasku letova emituju preko razglasa, a osoblje govori solidan engleski, iako bi moglo da bude bolje. Aerodrom bi mogao da uvede sistem "text to speech" koji mnogi aerodromi koriste i koji je potpuno besplatan, kako bi obaveštenja zvučala profesionalnije.
Sam proces ukrcavanja prošao je brzo jer su koristili dva izlaza za ukrcavanje putnika na jedan let, što je bilo efikasno i brzo. Međutim, na trenutak su zaboravili na putnike sa prioritetnim ukrcavanjem, pa su ih kasnije naknadno prozivali, što je izazvalo malu gužvu, ali sve je na kraju prošlo bez većih problema.
Novi terminal je čist i moderan, što je uvek prijatan prizor. Uočavam da ima mnogo više osoblja nego ranije, što verovatno doprinosi urednosti i organizaciji.
Nisam stigao da posetim WC, međutim, primetio sam nešto što me je zaintrigiralo – na prvi pogled, nije bilo jasno obeleženog WC-a za osobe sa invaliditetom između muškog i ženskog toaleta. Postojala je samo soba za presvlačenje beba. Možda WC za invalide i postoji, ali nije bilo vidljive oznake koja bi to ukazivala.
Izlazimo iz terminala da bismo sačekali ukrcavanje. Napolju je vreme prijatno, pa to nije problem, ali razmišljam kako bi bilo u slučaju kiše, snega ili prevelike vrućine. U takvim uslovima, putnicima bi bilo prilično teško da čekaju po pola sata ili više na ukrcavanje ili iskrcavanje. Prostor s druge strane terminala deluje nedovršeno – travnjak još nije uređen, a na odlaznom putu stoje neiskorišćene ploče. Jasno je da ima još posla da se završi.
Let poleće na vreme i sve protiče bez ikakvih problema.
U avionu smo primetili da mnogi putnici koriste Beč kao vezni aerodrom za dalje destinacije. U razgovoru sa saputnicima saznajemo da je to tokom zimskog reda letenja prilično teško izvodljivo. Ryanair je smanjio broj polazaka na Beč na samo dva nedeljna leta, što otežava povezivanje letova iz Beča ka drugim destinacijama.
Nadamo se da će uskoro biti više linija i češćih letova ka Beču, što bi uveliko olakšalo putovanja, naročito onima koji koriste ovaj aerodrom kao tranzitnu tačku za dalje destinacije. Pored toga, postoji još nekoliko detalja i sitnih poboljšanja koja bi mogla doprineti prijatnijem iskustvu za sve putnike – od bolje organizovanih prostora za čekanje, pa do unapređenja infrastrukture i usluga. Uz malo dodatne pažnje i završne dorade, ovaj aerodrom bi mogao postati moderna i efikasna stanica koja ostavlja pozitivan utisak na svakog ko kroz njega prođe. Sve u svemu, putovanje je prošlo u najboljem redu, ali uvek postoji prostor za napredak.
Podelite svoje iskustvo s nama!
Pošaljite svoje utiske na flynaissus@gmail.com
Comments