Ukoliko ste se oduvek pitali, kako je moguće da niskotarifne avio kompanije prodaju avio karte po mnogo povoljnijoj ceni nego što recimo košta autobuska karta od Niša do Beograda, u ovom tekstu pokušaćemo da vam da vam damo odgovor na to pitanje
Niskotarifna avio kompanije najčešće ne zaradjuju mnogo novca od prodaje samih avio karata kao što je to slučaj sa takozvanim legacy ili tradicionalnim avio-kompanijama. Za razliku od njih, niskotarifne avio kompanije novac najčešće zaradjuju od naplaćivanja dodatnih usluga.
Šta su tačno dodatne usluge?
Ukratko, dodatane uslugama smatraju se sve one usluge koje avio kompanija pruža, a koje nisu sam prevoz putnika od tacke A do tacke B. Avio kompanije pružaju različite usluge i one velikom većinom nisu uključene u usluge samog prevoza. Tako na primer karta ne podrazumeva nista osim osnovnih avionskih putničkih usluga. Dakle, sve ostalo prtljag, hrana, prioritetno ukrcavanje, izbor sedišta, internet ukoliko je dostupan na letu, chekiranje karte na aerodromu smatra se dodotnim uslugama i one nisu uračunate u cenu osnovne avio karte, odnosno se dodatno naplaćuju.
Analiza profita
Analizirali smo poslovnje kompanije Ryanair u poslednje tri godine, kompanije koja leti i sa aerodroma “Konstaintin Veliki“ u Nišu. Od 2017. godine prijavljeni prihodi kompanije Ryanair manji su od njegovih operativnih troškova za oko dve milijarde evra godišnje. Dok su planirani prihodi porasli za oko 400 miliona evra ili 8% od 2017. godine, prihodi od dodatnih usluga porasli su za 600 miliona evra ili 33%. Dodatni prihodi su dakle bili ključni pokretač profitabilnosti tokom ovih godina.
O Ryanairovoj strategiji zasnovanoj na ovom fenomenu mogu se doneti i drugi zanimljivi zaključci. Irski prevoznik proširuje svoje operacije, istovremeno smanjujući cene prevoza, što privlači više putnika. Na taj način, kompanija Ryanair nema za cilj da zaradi novac od svojih jeftinih karata; umesto toga, on privlači putnike i prodaje im dodatne usluge, kao što su dodatni prtljag, hrana ili osiguranje.
Ovaj napor da se privuku putnici ima neke zamišljene nuspojave, a to je stvaranja konkurentnosti. Ryanair se nada da će tako eliminisati najslabije aviokompanije, a samim tim stvoriti za sebe novo tržište i povećanje svog avio saobraćaja, samimi tim i prodaju dodatnih usluga. To je odlična, strategija, koja se pokazala uspešnom. Tokom poslednjih pet godina, Ryanair je kontinuirano povećavao svoj promet i mrežu, smanjujući cene avio karata, ali povećavajućo svoj profit od dodatni prihoda.
Šta kažu brojevi?
Pomenuta strategija je vidljiva kada pogledamo brojeve. Prošle godine Ryanair je prevozio 142,1 miliona putnika, sa prosečnom cenom avio karte u iznosu od 37,03 evra. Dok je cena po rezerviranom putniku bila gotovo deset evra veća, i iznosila je 47,02 evra. Da su karte jedini način na zarade, ovaj avio prevoznik bi 2019. godine izgubila oko 1,4 milijarde eura.
Međutim, kao što je ranije obijasnili, avio karte nisu jedini izvor prihoda. Ako tome dodamo dodatni prihod po putniku od 17,15 evra, stižemo do dobiti od oko milijardu evra. Pomoćni prihodi čine gotovo trećinu ukupnih prihoda Ryanaira. Zahvaljujući statističkim podacima i prediktivnim analitičkim podacima, Ryanair zna koliko nisko može prodati svoje karte, a da ipak ostavri profit.
I ostale niskotarifne avio-kompanije imaju isti model
Prodaja dodatnih usluga takodje je tajna upseha madjarske avio-kompanije Wizz Air koja takodje leti iz Niša. Prodaja dodatnih usluga u iznosu od 1,2 milijarde evra činila je 45% ukupnih prihoda ove kompanije što je mnogo više nego kod Ryanaira, jer su prihodi na dodatne usluge prošle godine bile 31,3 evra po putniku. Zanimljivo je da je prosečna cena avio karata kod kompanije Wizz Air bila oko 37,7 Eura, što je vrlo slično ceni Ryanaira, što znači da je ova kompanija znatno uspešnija u prodaji dodatnih usluga.
Interesantno je tako da nij jedna od ovih kompanija ne bi bila profitabilna bez novca koje zaradjuje od dodatnih usluga.
Sve veći značaj dodatnih usluga
Dok su niskobudžetni prevoznici prvi iskoristili prednosti koje dolaze od prodaje jeftinih karata i naplaćivanjem dodatnih usluga, tradicionalne avio-kompanije u zadnjih nekoliko godina primorane su da promene svoj poslovni model, pa tako mnoge od njih pribegavaju takozvanom hibridnom modelu poslovanja.
Ova tranzicija zapravo dovela je do toga da danas sve veći broj tradicionalnih aviokompanije počinju da nude jeftine letove, odnosno karte bez ikavih dodatnih usluga, što je slujčaj sa nacionalnom avo-kompanijom Air Serbia. Ova nova strategija nadaju se u tradciionalnim avio kompanijama pomoćiće im da se domognu putnika tako što će im naplatiti sve ostalo usluge baš poput niskotarifnih avio-kompanija i tako postanu profitabilniji.