Građani će u narednih 4 godine iz svog džepa nacionalnoj avio-kompaniji Air Serbia platiti 4 milijarde dinara, što je skoro 34 miliona evra, za ukupno 7 redovnih i 3 sezonske linije iz Niša i Kraljeva
Postupak javne nabavke za izbor najpovoljnijeg ponuđača koji će u naredne četiri godine obavljati avio-prevoz na ukupno 10 linija u javnom interesu sa aerodroma "Konstantin Veliki" u Nišu i "Morava" u Kraljevu je završen, a izabrani ponuđač je Air Serbia.
Novi tender za linije iz Niša i Kraljeva, koji će obuhvatiti već postojeće destinacije, uključujući Frankfurt (Aerodrom Hahn), Keln, Ljubljanu, Istanbul, Beograd, kao i sezonske linije do Atine i Tivta, kao i letove iz Kraljeva za Istanbul, te sezonske letove do Tivta i Soluna.
Gradjani ce u narednih 4 godina iz svog dzepa nacionalnoj avio kompaniji Air Serbia platiti 4 milijarde dinara, što je skoro 34 miliona evra
Sedam puta više para za manje letova
Iako još uvek nisu poznati svi detalji i uslovi ovog tendera, postoji opravdana sumnja da je novi tender koncipiran na sličan način kao i prethodni. Ta sumnja proizlazi iz mogućnosti da su specifični uslovi postavljeni tako da ih može ispuniti isključivo nacionalna avio-kompanija Air Serbia. Ova kompanija nedavno je prešla ponovo u vlasništvo države i trenutno obavlja navedene letove iz Niša i Kraljeva. Važno je napomenuti da je u prethodnim tenderima nacionalna avio-kompanija dobijala 5 miliona evra za održavanje 12 linija, dok sada dobija gotovo sedam puta više novca za svega 7 redovnih i 3 sezonske linije za isti period.
U poređenju s tenderima u okruženju, poput onih u Severnoj Makedoniji ili Bosni i Hercegovini, tenderi za takozvane PSO linije u Srbiji do sada su imali jako specifične zahteve koje do sada nije mogla da ispuni ni jedna avio kompanija Air Serbije.
Prema ranijim izveštajima Centra za primenjene evropske studije, određeni zahtevi za javnu nabavku letova od javnog interesa iz Niša obuhvatali su obaveznu evidenciju zapošljavanja četiri osobe za održavanje aviona, 10 pilota i 15 članova kabinskog osoblja, kako bi ponuđač ispunio uslove konkursa. Što se tiče drugih zaposlenih, ponuđač je bio obavezan da dokaže zapošljavanje 15 osoba za rad u kontakt centru.
Svi zaposleni, izuzev pilota, bili su obavezni da, između ostalog, govore srpski jezik, a svaki član osoblja je trebao priložiti pozitivnu bezbednosnu proveru izdata od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u skladu sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju.
Ovi uslovi su jasno favorizovali nacionalnu avio kompaniju, što je postavilo ograničenja za inostrane kompanije koje žele da učestvuju u tenderu - navodi CPES
U studiji se naglašava da konkursnom dokumentacijom za avio-prevoz na linijama od javnog interesa postavljen je uslov da ponuđač ima jedan osnovni avion sa minimalno 125 putničkih sedišta, proizveden nakon 1999. godine, uz dodatak zahteva za rezervnim avionom istih karakteristika, smeštenim na teritoriji Republike Srbije. Ovaj zahtev izaziva pažnju, s obzirom na činjenicu da većina avio-kompanija retko poseduje rezervni avion, a održavanje istih karakteristika i njihovo smeštanje u Srbiji tokom trogodišnjeg ugovora predstavlja finansijski izazov. Izveštaj Centra za primenjene evropske studije naglašava da avio-kompanije obično koriste rezervne avione prema potrebama, zadržavajući ih u svojim glavnim bazama, što čini ovaj zahtev dodatno zahtevnim za potencijalne ponuđače.
Prema navodima stručnjaka ovakvi specifični zahtevi značajno otežavaju mogućnost niskobudžetnim avio-prevoznicima da konkurišu za učešće na tenderima za linije od javnog značaja u Srbiji. Ova situacija stoji u oštroj suprotnosti sa praksom u susednoj Severnoj Makedoniji ili Bosni i Hercegovini.
Primera radi, na nedavno odrzanom tenderu za PSO letove iz Sarajeva, na tenderu pojavilo čak pet ponudjaca: Ryanair, Wizz Air, Sun Express, poljski LOT i TUI Airways, dok su tender osvojile čak tri avio-kompanije - Ryanair, Wizz Air i SunExpress. Ova situacija je u oštroj kontrastu sa situacijom u Srbiji, gde se već godinama kao jedini ponudjač pojavljuje isključivo nacionalna avio-kompanija Air Serbia.
Celu studiju CPES-a možete pročitati ovde.