40 godina Aerodroma Niš: Istorija, propuštene prilike i budućnost „Konstantina Velikog“

Četiri decenije nakon svečanog otvaranja Aerodroma „Konstantin Veliki“, Niš se suočava sa pitanjem koje je mnogo važnije od same godišnjice: Zašto aerodrom sa tolikim razvojnim potencijalom i dalje ne ostvaruje ono što je mogao i morao da postane?

Na današnji dan, 12. oktobra 1986. godine, pre tačno 40 godina, Aerodrom Niš svečano je otvoren za civilni vazdušni saobraćaj, uz veličanstven aeromiting kojem je prisustvovalo više desetina hiljada Nišlija.

Ovaj istorijski događaj obeležilo je sletanje aviona JAT-a na liniji iz Beograda, sa tadašnjim zvaničnicima. Prvi putnički let realizovan je iste večeri, kada je avion DC-9 obavio let na relaciji Beograd – Niš – Beograd.

Aerodrom je od samog početka zamišljen kao važna saobraćajna kapija koja će Niš, južnu i istočnu Srbiju povezati sa Evropom i svetom, olakšati putovanja građanima i doprineti privrednom razvoju čitavog regiona.

Tokom svoje istorije, aerodrom je prolazio kroz teške periode. Oštećen je tokom NATO bombardovanja 1999. godine, a obnovljeni aerodrom ponovo je otvoren 12. oktobra 2003. godine, kada je dobio ime „Konstantin Veliki“, po rimskom caru rođenom u Naisu, današnjem Nišu.

Naredne godine donele su i razdoblja optimizma. Dolazak niskotarifnih avio-kompanija omogućio je građanima Niša i okolnih gradova da po pristupačnijim cenama putuju do brojnih evropskih destinacija. Aerodrom je postao mnogo više od lokalne infrastrukture – za veliki broj građana predstavljao je mogućnost da lakše putuju, rade u inostranstvu i održavaju veze sa porodicama.

Ali razvoj nije tekao pravolinijski. Umesto kontinuiranog širenja mreže linija i izgradnje infrastrukture koja bi pratila rast saobraćaja, Niš je prečesto ostajao na nivou obećanja, najava i projekata čija je realizacija kasnila.

Novi terminal – početak razvoja ili još jedna propuštena prilika?

Izgradnja novog terminala predstavljala je važan korak u modernizaciji aerodroma. Međutim, otvaranje nove terminalske zgrade samo po sebi nije dovoljno da bi se govorilo o zaokruženom razvojnom projektu. Potrebno je završiti planiranu infrastrukturu, unaprediti operativne kapacitete i stvoriti uslove za stabilan rast broja putnika i dolazak novih avio-kompanija - medjutim to se nikada niije dogodilo.

Aerodrom ne može da se razvija samo na osnovu svečanih otvaranja i političkih obećanja. Njegov uspeh meri se brojem destinacija, frekvencijom letova, kvalitetom usluge, dostupnošću karata i ekonomskim efektima koje stvara za grad i region.

Odlazak Ryanaira – simbolični kraj razvoja niškog aerodroma kakvog poznajemo?

Kao da višegodišnji infrastrukturni problemi nisu bili dovoljni, 24. oktobar 2026. godine mogao bi da označi početak kraja razvoja niškog aerodroma kakav smo do sada poznavali. Odlazak Ryanaira, jedne od najvećih evropskih niskotarifnih avio-kompanija, čiji se poslednji let očekuje tog datuma, predstavljaće ozbiljan udarac za dostupnost jeftinih avionskih karata, povezanost Niša sa evropskim destinacijama i konkurentnost vazdušnog saobraćaja u Srbiji.

Za Niš takav razvoj događaja ima posebno značenje. Naime, niskotarifni prevoznici godinama su predstavljali jednu od najvažnijih razvojnih šansi aerodroma, omogućavajući direktne veze sa evropskim gradovima bez potrebe da putnici svoje putovanje započinju u Beogradu ili na drugim aerodromima u regionu.

Medjutim, odlazak avio-kompanija ne znači automatski kraj razvoja aerodroma. Ipak, postavlja se ozbiljno pitanje: Kako je Niški aerodrom ostao bez ove prestižne niskotarifne avio-kompanije i zašto joj nisu ponuđene subvencije koje su vlasti u više navrata obećavale? Reč je o praksi koju primenjuju aerodromi širom regiona, gde je prisustvo ove kompanije donelo višestruko veći broj putnika i rezultate koji su ranije delovali nedostižno.

Na koje je sve načine je država sabotiala niški aerodrom od njegovog nastanka do danas?

Od samog otvaranja 1986. godine, Aerodrom „Konstantin Veliki“ suočavao se sa preprekama koje su, prema pojedinim svedočenjima i događajima iz njegove istorije, dovodile u pitanje njegov razvoj. Čini se da Niš nikada nije imao podršku kakvu je zasluživao za razvoj svoje vazdušne luke.

O dramatičnim događajima koji su prethodili otvaranju aerodroma govorio je i nekadašnji predsednik Skupštine opštine Niš, Dragoslav Pavlović. Prema njegovim rečima, samo tri dana pre svečanog otvaranja, Republički SUP zatvorio je aerodrom, dok je u Beogradu, uz podršku pojedinaca iz Niša, postojalo protivljenje njegovom otvaranju.

Zahvaljujući upornosti ljudi koji su se zalagali za projekat, a pre svega pomoći pojedinaca iz JNA, aerodrom je ipak otvoren.

Četrdeset godina kasnije, postavlja se pitanje da li se odnos države prema niškom aerodromu zaista promenio ili su se samo promenili načini na koje se ograničava njegov razvoj?

Godine 2018. država je preuzela upravljanje niškim aerodromom, čime je dotadašnji model lokalnog upravljanja zamenjen državnim. Odluka je izazvala snažno protivljenje dela građana, koji su kroz masovne proteste upozoravali da bi centralizacija mogla da ugrozi razvoj aerodroma i interese Niša.

Njihova zabrinutost danas vidimo nije bila bez osnova. U godinama koje su prethodile preuzimanju, Niš je privukao dve najveće evropske niskotarifne avio-kompanije, Wizz Air i Ryanair, i počeo da se pozicionira kao značajno regionalno vazdušno čvorište. Aerodrom je pokazivao potencijal koji je daleko prevazilazio njegove tadašnje infrastrukturne kapacitete i cini se sve do dana od kada je preuzet od strane države.

Umesto da taj zamah bude iskorišćen za dalji rast, usledile su godine u kojima su se smenjivali gubitak pojedinih linija, izostanak očekivanog širenja mreže destinacija i pad broja putnika koji je trajao godinama.

Jedan od prvih poteza države nakon preuzimanja niškog aerodroma bilo je uvođenje takozvanih subvencija za linije od javnog značaja. Prema tvrdnjama pojedinih vazduhoplovnih stručnjaka, ovaj model je otvorio prostor da se desetine miliona evra javnog novca usmere ka nacionalnoj avio-kompaniji za održavanje letova iz Niša.

Istovremeno, stvorena je atmosfera koja je, prema kritikama stručne javnosti,i samih niskotarifinih avio kompanija koje lete iz Niša pogodovala monopolu i protekcionizmu, umesto stvaranju ravnopravnih tržišnih uslova za sve prevoznike. Posledice takve politike ogledaju se i u činjenici da niskotarifne avio-kompanije u godinama koje su usledile gotovo da nisu uvodile nove destinacije iz Niša, čime je razvoj aerodroma i širenje mreže linija ostalo daleko ispod njegovog potencijala.

Proširenje novog terminala, njegovo kompletiranje i rušenje stare zgrade ostali su samo na obećanjima

Druga faza proširenja, koja obuhvata dodatne terminalske kapacitete, unapređenje manevarskih površina i povećanje broja parking-pozicija za avione, godinama je predmet najava. U martu 2026. direktor „Aerodroma Srbije“ govorio je o očekivanom početku radova i pregovorima sa kineskom kompanijom.

Takve najave imaju smisla samo ako iza njih slede ugovoreni poslovi, obezbeđeno finansiranje i precizni rokovi realizacije. Građani Niša više ne bi trebalo da procenjuju napredak na osnovu konferencija i izjava, već na osnovu radova koji su zaista započeti i završeni.

Slična situacija je i sa izgradnjom novog kontrolnog tornja, projekta od ključnog značaja za dugoročne potrebe kontrole letenja na niškom aerodromu. Iako je građevinska dozvola za njegovu izgradnju dobijena još 2023. godine, radovi do danas nisu započeti, dok razlozi za višegodišnje odlaganje projekta ostaju nepoznati.

Budućnost niškog aerodroma kao i sve u Srbiji u velikoj meri zavisiće od političkih prilika u zemlji

Budućnost Aerodroma „Konstantin Veliki“ danas je neizvesna. Njegov dalji razvoj zavisiće od konkretnih odluka o infrastrukturi, novih ugovora sa avio-kompanijama i sposobnosti uprave da napravi održiv plan razvoja.

Jedan od ključnih koraka trebalo bi da bude formiranje nestranačkog, stručnog i odgovornog tima koji bi upravljao aerodromom na osnovu profesionalnih kriterijuma, ekonomskih analiza i dugoročne strategije, a ne političke podobnosti.

Takav tim morao bi da ima jasan mandat, merljive ciljeve i obavezu da javnosti redovno polaže račune o rezultatima. Njegov zadatak bio bi da privlači nove avio-kompanije, razvija postojeće linije, obezbedi završetak infrastrukturnih projekata i zastupa interese aerodroma u odnosima sa državnim institucijama.

Istovremeno, neophodno je preispitati odnos centralnih vlasti prema razvoju niškog aerodroma. Niš ne sme da bude posmatran samo kroz prizmu interesa Beograda, niti njegov razvoj sme da bude ograničen političkim ili drugim centralizovanim odlukama koje ne uzimaju u obzir potrebe juga Srbije.