Razvoj malih aerodroma u Srbiji trebalo bi, pre svega, da kroz usluge manjih regionalnih aviona do 70 sedišta podstakne regionalni privredni razvoj i turizam. Da li ćemo i kada videti regionalne aerodrome u Novom Sadu, Kragujevcu, Subotici, Leskovcu..
Prva korist koju zagovornici izgradnje malih civilnih aerodroma navode u prilog svojim težnjama, najčešće je šansa za jačanje privrede, turizma i saobraćaja, a time i razvoj celog regiona u kojem je ta vazdušna luka smeštena. Takvih potencijalnih šansi u Srbiji ima gotovo u svakom većem gradu, a ideje i priče o njihovom aktiviranju i komercijalizaciji s vremena na vreme „uzlete“ u javnost.
Pored aerodroma Nikola Tesla u Beogradu, Konstantin Veliki u Nišu, Morava u Kraljevu i Ponikve u Užicu, Srbiji je potrebno još bar šest aerodroma i to pre svega većim gradovima kao što je u Novi Sad, Subotica, Kragujevac, Leskovac, Kruševac i Zrenjanin koji bi pre svega mogli biti interesantni za manji regionalni putnički saobraćaj, čartere i kargo, a pritom to bi znatno povećalo konkurentnost ovih gradova za ulaganja i dalji razvoj.
Sređivanjem infrastrukture veliki broj aerodroma u Srbiji mogli bi biti odskočna daska i garant privrednog razovoja i turizma.
Izgradnjom pisti za sletanje manjih aviona do 1500 metara i manjih putničkih terminala ovakvi aerodromi mogli bi nesmetano da prime avione do 70 sedišta tipa ATR 42/72, Dash 8 300/400, Embraer 170/190 ili Airbus A220, koji koristi veliki broj avio kompanija širom Evrope.
Poseban značaj na ovim aerodromima mogle bi imati takozvane PSO linije, a kojima bi se ovi gradovi lako povezali sa čitavim regionom.
Primer takvih PSO linija mozemo videti u Hrvatskoj na linijma iz Osijeka za Dubrovnik, Pulu, Rijeku, Split ili Zagreb. Neretko avio prevoznici obavljaju i vezne letove npr. Osijek-Zagreb-Rijeka i time povezuju više gradova od jedanput. Ovakve linije kod nas bi mogle biti na prmer Novi Sad-Kragujevac-Tivat, Subotica-Leskovac-Solun, Zrenjanin-Kraljevo-Dubrovnik ili Kruševac-Zrenjanin-Beč manjim avionima od 50 do 70 putnika, a na taj način bi se pored stvaranja dodatnih radnih mesta i razvoja turizma, ovi gradovi povezali na veoma efikasan način.
Slika: Kao inspiracija - Aerodromi u 10 najvećih gradova + Priština
Jedan takav let mogao bi da traje svega sat vremena umesto dosadašnjih 12 sati putovanja drumskim ili železničkim putem na istim odredištima. Svi ovi planovi jednog dana mogu se lako sprovesti u delo, pre svega kada je u pitanju infrastruktura jer bi olakšala promet robe i ljudi.
O razvoju malih aerodroma ubuduće bi trebalo da se stara nedavno osnovano preduzeće Aerodromi Srbije. Osnovni zadatak tog preduzeća, kako je tada najavljeno, je „upravljanje razvojem, održavanjem i komercijalizacijom budućih aerodroma koji bi trebalo da se uključe u funkcionalnu mrežu Aerodroma Srbije“. Preciznije, novo preduzeće trebalo bi, pre svega, da se bavi osposobljavanjem postojećih većih vojnih i mešovitih aerodroma za prihvat putnika i robe.
Da li je Srbiji potrebno toliko aerodroma?
Odgovor je jednostavan: Da! Do aktiviranja novih avio luka, u Srbiji jedan aerodrom za redovne međunarodne letove dolazi na oko 2,3 miliona stanovnika. U Hrvatskoj po jedan aerodrom dolazi na pola miliona stanovnika, u Makedoniji jedan na milion, dok je u Švedskoj taj broj jedan na 200.000 stanovnika.
Da li Beogradu treba još jedan aerodrom?
Odgovor je jednostavan: Ne! Kako je danas najavljeno Srbija će u narednih 15 godina dobiti dva nova međunarodna aerodroma, od kojih bi jedan trebalo da bude izgrađen kod Dobanovaca u Beogradu, a drugi kod Novog Sada.
Prema Prostornom planu Srbije od 2021. do 2035. godine, koji je objavilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, predviđena je nova lokacija za izgradnju vazdušne luke u prestonici, oko deset kilometara udaljena od "Nikole Tesle" i oko 25 kilometara od centra grada, na potezu Grmovac - Dobanovci - Deč.
Novi kompleks u okolini Beograda bi trebalo da bude površine oko 1.100 hektara, sa tri poletno-sletne staze, dva putnička terminala i dva robna terminala. Predviđena je i izgradnja logističke i slobodne carinske zone, postavljanje moderne navigacione opreme i sistema svetlosnog obeležavanja - umesto toga, država bi mogla izgraditi 6 novih aereodroma u najvećim gradovima širom Srbije.