Državna strategija koči razvoj niškog aerodroma? Beograd leti ka rekordima - Niš tone u minusu

Razvoj niškog aerodroma "Konstantin Veliki" ograničen je uslovima koncesionog ugovora sa francuskom kompanijom Vinci Airports, a urpkos tome da je reč o dokumentu od javnog značaja, ugovor nikada nije u potpunosti objavljen

Ilustracija: Fly Naissus

Dok beogradski aerodrom "Nikola Tesla" beleži rekordne brojke i gotovo svakodnevno dobija nove avio-linije, niški aerodrom "Konstantin Veliki" – već godinama unazad beleže pad broja linija, a samim tim i putnika. Iako se u javnosti često govori o ravnomernom razvoju Srbije, stanje u svim segmentima, pa i u avio-saobraćaju, pokazuje potpuno drugačiju sliku.

U korenu ovog problema nalazi se državna politika subvencionisanja nacionalne avio-kompanije Air Serbia, čime se faktički suzbija konkurencija niskotarifnih avio-prevoznika koji su prethodnih godina dovodili značajan broj putnika u Niš. Država je, umesto da podrži dolazak većeg broja low-cost linija, odlučila da ulaganjima u Air Serbia ograniči tržište i usmeri većinu sredstava iz budžeta upravo avio-kompaniji čiji je i sama vlasnik.

Pored toga, razvoj niškog aerodroma ograničen je i ugovorom koji je država potpisala sa francuskom kompanijom "Vansi", koja upravlja beogradskim aerodromom. U tom ugovoru nalaze se klauzule koje mnogi tumače kao direktnu prepreku razvoju niškog aerodroma, što je svojevremeno potvrdio i predsednik republike.

Prema dostupnim informacijama, ugovor sadrži klauzule koje potencijalno ograničavaju razvoj drugih aerodroma u Srbiji, uključujući niški, a nekadašnji pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture potvrdio je svojevremeno da bi država mogla plaćati penale koncesionaru ako sa niškog aerodroma poleti više od određenog broja putnika godišnje. 

Niš tako već godinama ne dobija nove linije, dok Beograd beleži širenje mreže destinacija ka gotovo svim kontinentima. U 2024. godini Beograd je dobio desetine novih linija i nekoliko novih avio-kompanija, dok Niš, nekadašnja vazdusna luka sa navjecim procentom rasta avio saobracaja u ovom delu Evrope, postoje iz dana u dan sve prazniji.

Strategija stagnacije dodatno je učvršćena postavljanjem politički lojalnih kadrova na ključne pozicije u kompaniji "Aerodromi Srbije" i niškom aerodromu, čiji su glavni ciljevi sprovođenje politika donetih u Beogradu, bez prostora za samostalnost ili inicijativu, a njihova česta medijska pojavljivanja, koja gotovo uvek nemaju konkretnu povodnu osnovu, i deo su šire strategije stvaranja privida aktivnosti i angažovanosti, prakse koja se u međunarodnim okvirima često prepoznaje kao oblik propagande.

U međuvremenu, niški aerodrom je od ove godine prestao da objavljuje podatke o broju prevezenih putnika, a ovakva odluka očigledno ima za cilj da se prikriju drastični padovi u broju putnika i sve izraženiji poslovni gubici.

U međuvremenu, u samu zgradu niškog aerodroma najavljena su nova ulaganja koja bi, prema najavama, trebalo da počnu tokom ove godine. U ovoj fazi planirano je rušenje stare zgrade i proširenje novog dela za dolazne putnike. Iako se radi o milionskim ulaganjima, njihova svrha ostaje nejasna, budući da je astronomski rast broja putnika prekinut onog momenta kada je država preuzela vlasništvo nad niškim aerodromom. Ono što je izvesno jeste da će i ovaj posao, kao i do sada, najverovatnije pripasti firmama bliskim vladajućim strukturama, koje će građani iz svog džepa platiti po znatno višim cenama nego što je uobičajeno.